To sam ja

U poslijednje vrijeme opsjednuta sam blogovima, jednostavno ne znam zašto. Možda zato što me vesele sličice, ljudi, njihovi životi. Možda zato što ponekad mislim da sam drugačija od drugih pa provjeravam radiom li samo ja ovo ili ono, volim li samo ja neke stvari, jesu li sve mame poput mene, a muževi, da li je samo moj muž uvrnut ili se samo meni tako čini. E, pa ja sam ja, takva kakva jesam isto ko' i svi drugi, a ipak drugačija. Živim tu i sad pa ću iskoristiti sve što mi se nudi ili barem pokušati. Eto tako odlučujem pisati i ovaj blog. Nikada nisam pisala dnevnik. Nekako mi je to bilo naporno. Često sam razmišljala što to ljudi pišu u dnevnik, što bih ja napisala u dnevnik, kako uopće započeti prvu rečenicu u dnevniku. Nekako mi se ''Dragi dnevniče...'' činilo previše filmski, a ''Danas je..'' nekako bezveze, tako da sam nakon nekoliko pokušaja odustala. Tko bi uopće čitao dnevnik, znam da ja sigurno ne bih. E pa ovaj put ću pokušati. Stoga, ''Dragi blogu (valjda bi to gramatički bilo točno) to sam ti samo ja, tvoja Sanja, jedna jedina i jedinstvena ovakva kakva jesam.'' Danas je utorak sad je već 23:41. Cijeli dan bila sam na poslu, a kasnije kod prijatelja sa svojima (muž i dijete). Eto to je moj dan, vidiš da ne ide. Što je bilo na poslu? Što se zanimljivo dogodilo? E pa svašta. ustala ujutro i jurila sa malom u vrtić pa na posao, a na poslu samo zafrkancija, nešto nerviranja, pa ponovo zafrkancija. Sigurno se piaš što radim. Ja sam odgojitelj, za one koji ne znaju teta u vrtiću, a neki kažu čuvarica. Zamisli, čuvarica, pa ne čuvam ovce, brate mili. Odgojiteljica- odgajam djecu! ili ih barem pokušavam odgojiti, trudim se. I tako ja na poslu odgajam djecu, kod kuće također odgajam djecu, odnosno jedno malo preslatko biće samo moje i tatino. Jednu malu, kako ona kaže ''pravu žensku''. I da, pokušavam biti dobra supruga. Eto vidiš, počela sam pisati o bloganju, dnevniku, poslu, djetetu i mužu. ne znam, vidjet ću kako će to ići. No dobro, to sam ukratko ja.